Gladovanje i zdravlje: Šta se dešava sa organizmom?

U poslednje vreme sve češće se govori o potencijalnim benefitima gladovanja za ljudsko zdravlje. Da li je privremeno uzdržavanje od hrane zaista korisno ili može da nanese štetu? U ovom članku ćemo detaljno istražiti šta nauka i iskustva govore o ovom kontroverznom pitanju.

Kako organizam reaguje na gladovanje?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve, pa i najmanje ostatke od unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu.

Prema nekim istraživanjima, organizam ovo radi na savršen način: prvo sagoreva i vari sve loše - bolesne tumore, odumrle ćelije i slično. Počinje da se dešava prekrasan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Bez troškova uništavamo sve što je loše u organizmu tokom gladovanja.

Šta je zaštićeno tokom gladovanja?

Interesantno je da sve što je dobro i vitalno u organizmu - mozak, srce, žlezde s unutrašnjim izlučivanjem - ostaju u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica tokom gladovanja.

Još neverovatnije, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline (gradivne jedinice proteina) koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija i ponovo koriste za nadogradnju novih ćelija.

Različita iskustva i mišljenja

Mnogi ljudi koji su probali gladovanje navode pozitivne efekte:

• Pad visokog krvnog pritiska
• Osećaj lakše pokretljivosti
• Poboljšan tonus mišića
• Povećana nervna aktivnost
• Poboljšanje metabolizma, naročito kod gojaznih osoba

Sa druge strane, postoje i skeptici koji ističu da gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem koji mora da se prilagodi novim uslovima rada.

Ketonska dijeta vs. gladovanje

Postoji nešto što se zove ketonska dijeta - kada se u nedostatku ugljenih hidrata telo prebacuje na korišćenje masti u obliku tzv. ketonskih tela. Ovo nije isto što i gladovanje, ali deli neke slične principe.

Mnogi preporučuju izbacivanje jednostavnih šećera iz ishrane, jer oni brzo podižu nivo glukoze u krvi, što dovodi do naglih oscilacija energije i povećanog apetita.

Koliko dugo gladovati?

Većina ljudi se slaže da ekstremno dugotrajno gladovanje nije zdravo. Međutim, kratkotrajni periodi uzdržavanja od hrane mogu imati pozitivne efekte:

• Intermittent fasting (periodični post): Na primer, jedenje samo u toku 8 sati dnevno, dok se ostalih 16 sati ne unosi hrana
• 24-satno gladovanje: Jednom nedeljno ili mesečno
• 2-3 dnevno gladovanje: Za naprednije, pod pažljivim nadzorom

Potencijalni rizici gladovanja

Iako neki vide benefite, gladovanje nosi i određene rizike:

• Stres za organizam, posebno endokrini sistem
• Mogućnost aktiviranja pritajenih infekcija ili parazita
• Pad nivoa šećera u krvi, što može izazvati vrtoglavicu i slabost
• Gubitak mišićne mase ako se ne prate odgovarajuće mere

Religijski post vs. gladovanje

Treba razlikovati religijski post od potpunog gladovanja. U tradicionalnim religijskim postovima, hrana se i dalje unosi, samo drugačijeg sastava - bez životinjskih proizvoda, masti i slično.

Zaključak: Umerenost je ključna

Kao i u većini stvari u životu, umerenost je ključna. Kratkotrajno gladovanje pod nadzorom može imati određene pozitivne efekte, ali dugotrajno izgladnjivanje svakako nije preporučljivo.

Najbolji pristup je kombinacija raznovrsne, zdrave ishrane sa povremenim periodima smanjenog unosa kalorija ili kratkotrajnog gladovanja, uz redovnu fizičku aktivnost.

Pre nego što počnete bilo kakav program gladovanja, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom, naročito ako imate bilo kakve zdravstvene probleme.