Sve o operaciji podizanja kapaka: Moj primer i iskustvo

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski nasleđen, a na desnom oku je bio posebno vidljiv. Dakle, kapci su mi oduvek bili spušteni, ali je sa godinama taj problem postajao sve izraženiji. Moja mama ima identičnu situaciju i, kako nije uradila operaciju, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer problem podizanja kapaka nije samo estetske prirode - on je pre svega funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost možda i nije bila moja apsolutno glavna motivacija. Nos sam operisala još sa 23 godine zbog devijacije usled povrede iz detinjstva - to sam morala da uradim. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je sebe da zamislim bez tog profesionalnog odnosa. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detailnosti; gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, uprkos svom poverenju, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je jasno rekla: niti služe za privremeno podizanje obrva i kratkotrajno će kapci delovati bolje, ali one nisu zamena za operaciju podizanja kapaka. Ispravna je bila - oči jesu izgledale lepše i otvorenije dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju.

Konačno: odluka o podizanju kapaka

I onda je konačno došla odluka. Termin je zakazan za prvu polovinu januara ove godine. Kao što to činim po običaju, počela sam da pričam ljudima oko sebe o svojoj nameri. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o ovim stvarima, jer ćemo na taj način čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađena sam, gotovo zgranuta, kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od početka do kraja. Zato ću vam ispričati sve.

Proces operacije podizanja kapaka: šta očekivati

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na tim sastancima se razgovara o svim aspektima procedure, očekivanjima i mogućim rezultatima. Hirurg mora da vas vidi i proceni vašu individualnu situaciju.

Sam zahvat podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i odmah nakon toga idete kući. Vrlo je važno da istaknem tri ključne činjenice:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, postoji opcija analgosedacije, gde se uz anesteziologa popiju lekovi koji vas opuste i omoguće da se kroz proceduru provedete bez stresa i bez sećanja na nju.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka u našoj sredini je prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretna cena uvek zavisi od složenosti procedure, izbora anestezije i politike klinike (da li su konsultacije i kontrole uračunate u cenu). Ključno je sve to unapred pitati svog hirurga.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa ne boli. Ni tokom operacije, ni posle nje. Oporavak može biti malo dosadan zbog otekline i flastera, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca, čega sam se lično plašila, a ispostavilo se da je procedura potpuno bezbolna.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka: dan po dan

Kući sam otišla odmah posle procedure. Imala sam deblje flastere koji su delovali malo zastrašujuće i dali su mi osećaj kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata. Dr Anica Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i bez ikakvog čupkanja ili neugodnosti ih skinula.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izašla na ulicu. Iznenadila sam se koliko sam izgledala normalno. Vratila sam se kući gradskim prevozom, prošetala malo - niko me nije gledao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla od onoga što sam očekivala. Oteklina je individualna i zavisi i od tehnike hirurga i od reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam celo lice, osim očiju, i nastavila sa svojim aktivnostima. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dana od operacije snimala sam se sa punom šminkom, uključujući i ajlajner, za needs svojih pratioca. Bio je to neverovatan osećaj - mogu ponovo da nosim šminku na očima na način na koji želim, bez prepreke u vidu viška kože.

Odgovori na česta pitanja nakon podizanjem kapaka

Nekoliko meseci nakon procedure, osvrćem se na stvari koje su me drugi najviše pitali:

Modrice i hematomi: Modrice kao takve nisam imala. Međutim, prirodno, hematomi od operacije se spuštaju gravitacijom. Imała sam manju fleku ispod jednog oka nakon desetak dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost plastične hirurgije. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje su operisale kapke pre par godina, čak i kada se zagledate, teško je uočiti bilo šta. Lično, uopšte me ne brine ta mala crtica koju mogu začas da prekrijem šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla nikako da sakrijem.

Trajnost rezultata: Nova koža neće naravno da poraste, ali sila gravitacije nastavlja da deluje tokom godina. Sve na licu polako opada - obrazi, obrve, itd. Retkim pojedincima će možda biti potrebna druga operacija kapaka nakon mnogo godina, ali većini ljudi jedan zahvat je dovoljan. Oni kojima je stalo do dodatnog podizanja kapaka i obrva mogu se kasnije opredeliti za procedure poput temporalnog liftinga.

Zašto sam odlagala i zašto ne treba

Pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kada sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Odgovor je, naravno, strah. Sada, kada je sve iza mene, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji, ili sporog oporavka tokom kojeg ću izgledati kao vanzemaljac. Jedino čega se nisam plašila bio je konačan rezultat.

Taj deo je bio neobičan. Na dan operacije uopšte nisam bila nervozna. Nisam osećala onaj uobičajeni strah koji me obuzme kod zubara ili prilikom vađenja krvi. Verujem da je to isključivo zbog ogromnog poverenja koje imam u dr Anicu Jevremović tokom skoro devet godina saradnje. To je bio razlog zašto se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Jednostavno sam znala da će biti dobro.

Upravo taj osećaj apsolutnog povjerenja treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koju drugu sličnu proceduru. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka dalo jasniju sliku i odgovorilo na mnoga pitanja. Ovaj tekst je moj primer i moj izbor, a svaka odluka treba da bude pažljivo razmotrena uz konsultacije sa stručnjacima.